Rodio sam se u Somboru, 7. marta 1951. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju sam završio u Somboru. Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1977.g. Bio sam pripravnik kod Okružnog privrednog suda u Somboru i sudija Opštinskog suda u Somboru od 1978. do 1982.g. Član advokatske komore Vojvodine posato sam 1982. i od tada sam advokat.
Krajem 90-tih počeo sam rad za razne međunarodne organizacije u Slavoniji i Baranji. Prvo kao službenik za izbore pri UN a potom dve godine kao pravni savetnik pri Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), u Belom Manastiru. Zatim sam radio kao pravni savetnik za „Norveški savet za izbeglice“ u Novom Sadu od 1999. pa do 2003. U Šri Lanki sam radio za „Nenasilne mirovne snage“ („Nonviolent Peaceforce“ - http://www.nonviolentpeaceforce.org/ ) od 2005. do 2007.g. U maju 2006. godine bio sam pogođen gelerom ručne granate, te sam 2006. i 2007.g. proveo pretežno putujući po Indiji i na Maldivskim ostrvima.
Putovanje po Indiji sam iskoristio za usavršavanje yoge kojom se, inače, bavim od 2000.g. Prvi mi je učitelj bio temeljiti prof.dr. Dragan Petrović u Novom Sadu (Hatha yoga). U Novom Sadu sam pohađao seminare yoge koje je držao čuveni yogi Šandor Remete (http://www.shadowyoga.com). Tokom učenja yoge upoznao sam i najneobičniju figuru yoge sa prostora bivše Jugoslavije – Žarko Karišik – Durmitara, pisac najbolje knjige yoge na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku („Naša yoga i prosvetljenje“). Potom su mi učiteljice bile dve posvećene trenerice dr. Suzana Arnaut i prof. Branka Čvorkov („Yoga u svakodnevnom životu“ - http://www.yoga-in-daily-life.org).
U Indiji, u „svetskoj prestonici yoge“ – Rišikešu, u podnožju Himalaja, učitelj mi je bio nadaleko čuveni Swami Rudra Dev u Yoga Study Center (Hatha Iyengar yoga). Swami Rudra je i autor knjige „Yoga Darshana“. U Rishikeshu sam učio „Vinyasa“ yogu kod Yogi Pramod-a (http://www.yogahut.org). Na Zapadnoj obali Indije, na obali Arapskog mora, u državi Goa, učitelj mi je bio Yogi Manmoyanand (http://www.yogavillage.org/), inače autor protivrečne knjige „Šivananda je sahranio yogu“ („Sivananda buried yoga“). Na jugu Indije sam pohađao dva kursa u turističkom mestu Varkala u državi Kerala a potom trening za učitelje yoge u Sivananda hramu (http://www.sivananda.org/neyyardam) pokraj glavnog grada Kerale Trivandruma (Thiruvananthapuram), gde sam imao nekoliko istaknutih učitelja. Svi treneri u tome ašramu su Kanađani. Pre svih, tu je direktor Ašrama (hrama) Swami Sivaswaroopa, pa Willam Morison, te Ambuka, Barati i Tommas.
Fotografije većine mojih učitelja možete videti pod stavkom „Svi moji učitelji“.
Tokom boravka u Šri lanki i Indiji pisao sam putopise pod naslovima „Newsletter“, „Pisma iz Azije“ i „Neverovatna Indija“. Sva ta pisma možete naći pod stavkom „Putopisi“.
Od 1991. – 1994. živeo sam u Švedskoj i tokom tog boravka napisao sam roman „Jedan i jedan su ... jedanaest“ koji možete čitati pod stavkom „Roman“.
Radost yoge je i to što je yoga beskrajna te je učenje neprekidno otkrivanje i saznavanje uvek novoga o sebi, svome telu, umu i duhu. Ja sa radošću učim i dalje svaki dan i usavršavam se i na telesnom i duhovnom planu. Yoga je moj način života.
Oženjen sam Slavicom. Imam ćerku Irinu, sina Adama i unuku Dunju.
Dobro jutro,
![[Digg]](slike/bookmarkify//digg.png)
![[Facebook]](slike/bookmarkify//facebook.png)
![[Google]](slike/bookmarkify//google.png)
![[MySpace]](slike/bookmarkify//myspace.png)
![[Twitter]](slike/bookmarkify//twitter.png)
![[Yahoo!]](slike/bookmarkify//yahoo.png)
![[Email]](slike/bookmarkify//email.png)
