Meditacija, Yoga Centar Sombor, Joga, Fabijan i Slavica Periskic, Vojvodina, Srbija

Meditacija je povratak kući. Ona je put ka Biću, ka vašoj pravoj suštini. Ka Istini u vama. Istini.

U meditaciji se prepustimo radosti i miru a koje nađemo kada prođemo „ta vrata bez vrata“. Pre svega otklonite ozbiljnost. Ozbiljnost je uvek ego. Meditacija je lakoća i nevinost. Ne iščekujemo ništa, ničemu se ne nadamo, ne želimo ništa postići ili završiti. Dakle, ne radimo ništa Prenesimo se iz činjenja u postojanje. From doing to being. I jednostavno BUDIMO. Just BE.

Znate, svi opisi meditacije izgledaju ovako „zbrda-zdola“ jer tekstove piše i čita um koji niti je ikada bio niti će ikada biti u meditaciji. Niti je meditacija u umu. Meditacija je u Neumu. I zato se Istina i um nikada ne sretnu.

Mada je meditacije „jedna“, jedno univerzalno stanje svesti, ipak ih ima i bezbroj i u smislu pristupa i u smislu tehnike. Najviše saglasnosti postoji oko cilja, mada se često samo drugačije nazivaju.

Ja to vidim ovako: pošto taj glas u nama - koji neprestano nešto priča, žali se, gunđa, pretresa krivice iz prošlosti, stvara strahove od budućnosti – nismo mi i on je stalno u prošlosti ili u budućnosti i to je muka (pakao), meditacije je bilo šta što zaustavi tu priču u nama i prenese nas u sadašnji trenutak (raj). Što god radili, ili je navika ili meditacija. Nema treće. Ili smo odsutni (u mislima) ili smo prisutni (u sadašnjem trenutku).

Međutim, pošto se mnogi ne bi saglasili sa ovako širokom definicijom (a malo je i nepraktična), pokušaćemo da je malo suzimo i pogledamo kako ona izgleda u raznim tradicijama.

Sve religijske i mnoge svetovne tradicije su koristile, javno ili tajno, razne forme i tehnike meditacije. Najstariji zapisi o meditaciji se nalaze u Hinduizmu i to Upanišadama a meditacija (dhyana) je opisana kao pretposlednja stepenica na „osmokrakom“ putu joge ka prosvetlenju. Pisac tih „Stihova o jogi“, Patanđali, savetuje meditaciju na Gospoda kao objekt, kao deo duhovne prakse koja vodi samadhiju, tj. blaženom unutrašnjem miru. Najstarija zbirka tehnika meditacije su 112 načina kako da sazna Istinu koje je Šiva otkrio svojoj Šakti (kakav divan pristup: ni reči učenja - samo tehnika!).

Molitva u hrišćanstvu vodi poreklo iz meditacije ponavljanjem mantri, tj, Imena Božijeg. Za molitvu, kao i za bilo šta drugo, važi isto pravilo i jedino prisutna molitva ima smisla. Koje ikada pokušao da se moli razumeće kakva je teškoća pokušavati održati prisutnost tokom molitve. Isto je i sa meditacijom. Ali ne vredi zavaravati sebe kako se „svesrdno molimo“ (meditiramo) a istovremeno se, recimo, mentalno svađamo sa nekim ili šta već ne.

O meditaciji u Pravoslavnom hrišćanstvu, Srpska Vikipedija kaže: „Tihovanje je religijska praksa u pravoslavnom hrišćanstvu. Smatra se oblikom molitve ili meditacije. Tihovanje je okretanje pažnje unutrašnjem svetu, da bi se doseglo Carstvo nebesko, odnosno stanje blažene i čiste svesti i postojanja koje se skriva duboko u nama. Zasniva se na rečima Jevanđelja „Carstvo je Božije unutra u vama (Luka 17:21)“. Crkvena pojenja, takođe vrlo često imaju formu meditacije.

U Zapadnom hriščanstvu, meditacija je oduvek bila prisutna i imala razne forme monastičkih, redovničkih praksi.

Unutar Budizma postoji puno struja a dve su osnovne: jedna (samatha) kojom se teži um držati sabran na jedan objekat ili tačku a druga (vipassana) kojom se razvija uvid i mudrost da se sagleda prava priroda Stvarnosti.

U Islamu vernik treba da najmanje pet puta dnevno recituje stihove iz Korana i pri tome uspostavi i ojača vezu Stvoritelja i Stvorenog i cilj je te meditacije postizanje duhovnog mira.

U Judaizmu su tradicije meditacije stare hiljade godina i zapisane su i u Starom zavetu (Prva knjiga Mojsijeva 24:63).

Ceo niz svakodnevnih, umetničkih i stvaralačkih aktivnosti jesu ili u sebi sadrže elemente meditacije; pesma, ples, stvaralački zanos... Setimo se kao se osećamo osveženi i obnovljeni nakon vremena provedenom u takvom „zaboravu“. U prošlom broju smo pisali kako je „orgazam jedini univerzalni meditativni doživljaj, nezavisno od kulture, nacije, boje kože“. Jedna od najsnažnijih tehnika meditacije je i smeh jer se u njemu energija Bića najlakše preliva u telu.

Samih tehnika ima bezbroj i sigurno je da su nastale iz urođene i neodoljive potrebe čoveka da dosegne to stanje blaženstva i mira. Tehnika ima tako puno i tako različitih jer smi i mi ljudi različiti; nekome će „leći“ bolje ova, nekome ona tehnika. I neće vam svaka biti jednako dobra u svakom periodu. Slobodno eksperimentišite i probajte i držite se neke tehnike dogod ima „soka“ u njoj. Ali nemojte biti površni.

Samo da pokušam još kratko da navedem neke osnovne tehnike: najstarija i najednostavnija je da pratimo prirodan dah (udah, izdah, pauze itd); potom meditacije u kojima ponavljamo mantru, zatim one kojima osluškujemo zvuke, kojima „skeniramo“ telo, one kojima vizualiziramo, one kojima budimo u sebi snažne emocije (energiju) itd, itd.

Ako poželite da vidite kako izgledaju vođene meditacije, pogledajte mali izbor tih meditacije koje sam postavio na YouTube (potražite: JogiFabijan).

- Yogi Fabijan -

Bookmarkujete ovu stranicu i podelite je sa ostalima